Intolerancija na hranu je nemogućnost metabolisanja i razgrađivanja, odnosno varenja određene hrane. U pitanju je metabolički nedostatak a ne imuna reakcija na  specifični protein u hrani, kao što je to slučaj sa alergijama na hranu.

Kod alergija, netolerancija je apsolutna i osoba ne može konzumirati određenu hranu dok je kod intolerancije u pitanju stepen tolerancije na određene namirnice. U načelu svodi se na isto –  ako nam određena hrana šteti i doprinosi razvijanju zdravstvenih tegoba i padu imuniteta onda je treba ukloniti iz ishrane.

Za skrivene intolearancije na hranu može se reći da su uzrok mnogih nedijagnostikovanih tegoba.  Simptomi se često manifestuju hroničnim umorom, neraspoloženjem, nemogućnošću da se postigne poboljšanje zdravlja ni kod primene režima vežbanja, odmora ili uzimanja vitaminskih suplemenata. Osoba se bez nekog posebnog razloga oseća loše, bez energije i mentalne i fizičke.

Pacijent sa ovim tegobama često nailazi na nerazumevanje kod lekara koji je znaju okvalifikovati kao hipohondera ili psihijatrijski slučaj, što još više doprinosi osećaju beznađa.

Simptomi kao rezultat intolerancija na hranu mogu biti razni i manifestovati se u različitim organima i delovima tela:

-hronični umor kojem ni san ne pomaže, lomnost, konfuznost

-hronične respiratorne infekcije, upale grla, uha, bronhitis, astma, sinusi

-bolovi u mišićima i zglobovima,

-glavobolja, ukočenost vrata i leđa

-problemi s probavom, nadimanje, bolovi u stomaku, zatvor, dijareja

-povišeni pritisak, palpitacije, obilno preznojavanje

-hronični cistitis, vaginitis, kandida

-ekcemi, akne

-nervoza, razdražljivost, anksioznost, neraspoloženje,

-vrtoglavica, zujanje u ušima, nesanica

Bilo koja hrana može  prouzrokovati ove simptome i što je za nekog hrana, za nekog drugog je otrov , kao rezultat nase biohemijske individualnosti i razlika. Ali na vrhu liste namirnica sa najčešćim intolerancijama su svakako:

1. Kravlje mleko i mlečni proizvodi

( povećano lučenje sluzi koja hrani bakterije i viruse što doprinosi hroničnim respiratornim infekcijama, veza sa juvenilnim dijabetesom i poremećajem u radu štitne žlezde, na šta ukazuju i studije, hronična zapaljenja, ciste, upale bešike,  hiperaktivnost kod dece, problemi s probavom… )

2. Pšenicno brašno

( proizvodi sluz kao i kravlje mleko , usporava rad štitne žlezde, endokrini problemi, gojaznost, zapaljenje zglobova, brojne digestivne tegobe, iritabilni kolon, hronične upale, poremećaj koncentracije i raspoloženja, može podići krvni pritisak za 30 podeoka živinog stuba… )

Osim kravljeg mleka i pšeničnog brašna česte su intolerancije na kukuruz, soju, krompir, paradajz, paprike, jaja, čokoladu, pomorandže, jagode, svinjsko meso, goveđe meso, suhomesnato, šecer, laktozu, gluten, dodatke hrani ( mono-natrijum glutamat, nitriti i nitrati, aspartam, razni konzervansi i boje, pojačivači ukusa –  uglavnom su svi neurotoksični ), vino, pivo.

U načelu hrana na koju smo intolerantni slabi naš imuni sistem i tako može prouzrokovati razne zdravstvene poremećaje, a da mi toga nismo ni svesni jer često ne osećamo nista nakon konzumiranja te hrane ili ne obraćamo pažnju i ne povezujemo nase tegobe ili raspoloženje s ishranom.

Sve dok nastavljamo da ovu hranu konzumiramo simptomi će postojati i prelaziti u hroničnost i to je jedan od razloga zašto lekovi i terapija nekad ne pomažu mnogo. Uklanjanjem namirnica iz ishrane tegobe se povlače, ali se i znaju vratiti kada ohrabreni početnim uspehom pokleknemo i ove namirnice počnemo ponovo konzumirati svakodnevno. Umereno, par puta nedeljno ili mesečno, a ne svakodnevno korišcenje hrane na koju smo intolerantni, je bolja opcija a svako može odrediti taj prag tolerancije posmatranjem kako se oseća. Danas postoje razne metode za otkrivanje intolerancija kao što su kompjutersko ili preko krvi u specijalizovanim laboratorijama.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me