Šećer tihi ubica
U ovo najfestivnije vreme Novogodišnjih i Božićnjih praznika, s bogatom i svečanom trpezom, slatkiši su neizostavni deo prazničnog slavlja.
Iako omiljena hrana za mnoge, slatkiši i šecer predstavljaju verovatno najvećeg neprijatelja našem imunom sistemu, i doprinose mnogim bolestima od čestih prehlada pa do karcinoma.
Studija rađena pre dvadesetak godina i publikovana u “British Journal of Medicine”, pokazala je da 100g šecera uništi 50% leukocita, neutrofila ( deo imunog sistema) , dva sata nakon konzumiranja. To svrstava šecer u pravog ubicu našeg odbrambenog sistema.
Sto grama izgleda kao velika količina, ali je ona realnost za mnoge ljude.
Jedna limenka gaziranog pića sadrži oko četrdeset grama, a jedna čaša voćnog soka oko trideset grama. Plus slatkiši, kolači, čokoladice….
Nije retko da današnja deca konzumiraju ovu količinu svakodnevno, pa zato nije ni čudno da ona za razliku od dece pre više decenjia, kad je potrošnja šecera bila mnogo manja, boluju više od astme, alergija, hroničnih respiratornih infekcija, hiperaktivnosti i poremećaja pažnje.
Osim što uništava ćelije imunog sistema, šecer izaziva povećanu kiselost tj. PH organizma i čini osobu umornom i razdražljivom, a kod dece deluje na nervni sistem i čini ih hiperaktivnim, agresivnim, nefokusiranim.
Na žalost, mnogi ljudi smatraju pogresno da im je šecer potreban radi energije i da će konzumiranjem sokova, i slatkiša popraviti svoj umor i koncentraciju.
Istina je da je pogonsko gorivo ćelije šecer, ali ne onaj dobijen iz slatkiša i sokova, vec šecer koji se postepeno oslobađa u krvi i koji drži taj nivo stabilnim. To je šećer koji se takođe na kraju biohemijskih metaboličkih procesa oslobodi iz namirnica kao što su složeni ugljeni hidrati ili proteini.
Zato su voće, bademi, orasi, presno povrće, mnogo bolja užina i deci i odraslima jer će se iz ovih namirnica šecer postepeno osloboditi i usloviti njegov stabilan nivo u krvi.
Za razliku od složenih ugljenih hidrata ( povrće, celo zrno žitarice, cela voćka ) i proteina ( meso, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke ), prosti ugljeni hidrati ( slatkiši, voćni sokovi, beli hleb i pecivo ) oslobađaju brzo šecer u krvi, što dovodi do oslobađanja insulina, čija je uloga da ovu navalu šećera ubaci u ćelije, jer u krvi ne sme biti više od jedne kafene kašičice u svakom momentu. To izlučivanje insulina će pak onda usloviti nagli pad šećera u krvi i osoba će ubrzo nakon “slatkog fiksa” osetiti umor i ostale simptome hipoglikemije.
Postoji razlog zašto je priroda udesila da uberete s drveta voćku, a ne da s njega natočite sok. Cela voćka sadrzi u sebi vlakna, celulozu i druge materije koje se gube ceđenjem soka. Jedna pomorandža u proseku sadrzi 7 grama šećera i obično ce se većina nas zaustaviti već kod prve pojedene voćke. Za jednu čašu soka od pomorandze potrebne su oko 4 voćke, što dovodi nasu računicu do oko 28 g šećera. A često se ne zaustavljamo kod prve popijene čaše.
Verovatno najopasniji oblik šećera je fruktozni sirup, koji se danas nažalost stavlja u veliki broj proizvoda, u skoro sve slatkiše i sokove.
Studije pokazuju da šecer u obliku fruktoze pospešuje proliferaciju, umnozavanje ćelija raka i da ga one koriste u ove svrhe. S troga je važno da ne samo osobe koje boluju od karcinoma, vec i svi oni sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunim sistemom smanje ili potpuno izbace fruktozni sirup i ostali šećer iz svoje ishrane.
Da li to znaci da treba izbaciti i voće iz svoje ishrane. Svakako ne, jer je voće izvor mnogih vitamina i minerala ( jedna jabuka sadrži ih oko dvadeset hiljada ) ali nemojte praviti sok od voća vec konzumirajte celu voćku.
Konzumiranje šećera doprinosi inflamaciji ćelija i povećava rizik za mnoge bolesti od kojih su najčešći:
1. Gojaznost i Dijabetes
2. Srčana oboljenja
3. Respiratorne infekcije
4. Kandida i gljivična oboljenja.
Nekada su masti u ishrani bile glavni krivac za pojavu arterioskleroze, začepljenja krvnih sudova i povišene masnoće. To je dovelo do preorjentisanja populacije na ishranu bogatu prostim ugljenim hidratima, kao sto su žitarice, uglavnom belo brašno i šećer u različitom obliku. Ovo je doprinelo naglom skoku srčanih oboljenja i dijabetesa.
Ne masti, vec prosti ugljeni hidrati kao sto su hleb, peciva, slatkiši su glavni uzrok hroničnih zapaljenskih procesa u organizmu i rezistencije na insulin koji dovodi do gojaznosti i dijabetesa npr.
Esencijalne masti kao što su omega 3, 6 i 9 u ribi, morskim plodovima, koštunjavom voću, lanenom ulju, maslinovom ulju, povratile su i potvrdile svoj značaj u prevenciji mnogih hroničnih bolesti, naročito kardiovaskularnih.
Nema čarobnog štapića, pilule niti prečice u očuvanju našeg zdravlja. Ma kako to bilo u kategoriji “stare vesti i vec viđeno”, ishrana bogata presnim namirnicama, voćem i povrćem, esencijalnim mastima i lako svarljivim proteinima, uz fizicku aktivnost, boravak u prirodi i negovanje duhovnosti, jos uvek su najbolji recept, samo ga se treba pridržavati.
Eto predloga za Novogodišnje rezolucije. Sretni praznici!
Piše: Dr Snežana Tomić
Izvor: www.medicalcg.me