Gastritis – previše ili premalo kiseline
Gorušica, gastritis, bolovi u stomaku, podrigivanje i drugi problemi s varenjem najčešće se povezuju sa povećanim lučenjem stomačne kiseline.
Međutim u velikom broju slučajeva, uzrok ovih tegoba nije previše već premalo kiseline koja se ne stvara u dovoljnoj meri u želudcu. Proizvodnja kiseline i enzima za varenje smanjuje se prirodno s godinama i već posle tridesete godine pravimo oko 30% manje enzima nego u dvadesetim. Ovome doprinosi takođe i nepravilna ishrana i nepravilno kombinovanje hrane, stres, konzumiranje hrane na koju postoji intolerancija i nesposobnost njenog metabolisanja.
Kod većine ljudi s gastritisom i gorušicom, problem leži u smanjenoj proizvodnji stomačnih enzima. Usled toga hrana se duže zadržava u stomaku i fermentira proizvodeći gas. Kada je vreme pražnjenja stomačnog sadržaja u duodenum , tj. dvanaestopalačno crevo odloženo , često se žuč vraća iz duodenuma u stomak , gde proizvodi nagrizanje sluzokože. Pošto je žuč bazna po svojoj Ph vrednosti, stomak izluči kiselinu da je neutrališe. Ovo sve doprinosi iritaciji sluzokože stomaka i u ovoj fazi osoba će vrlo verovatno iskusiti bol i pečenje. Zbog ovog osećaja pečenja i često prateće gorušice, odnosno vraćanja stomačnog sadržaja u jednjak, donosi se zaključak da problem leži u preteranoj proizvodnji kiseline. To je samo delimično tačno. Da je želudac proizvodio dovoljno enzima u startu varenja, do ovoga ne bi došlo. Problem nastaje kad se izluči dodatna kiselina kao reakcija na vraćanje žuči u stomak usled odloženog pražnjenja stomačnog sadržaja.
Stvar se dodatno komplikuje što se u nedostatku stomačne kiseline, što zbog smanjene proizvodnje a što zbog korišćenja antacidnih lekova za gastritis i gorušicu koji je neutrališu, razvijaju bakterije. Ove bakterije bi inače bile neutralisane kiselinom koja onemogućava njihov razvoj. I same bakterije proizvode supstance , proizvode svog metabolizma koje dodatno nagrizaju sluzokožu stomaka. Prepisivanje antibiotika samo privremeno poboljšava stvari eliminisanjem bakterije na neko vreme, ali će se ona opet javiti ako se nije regulisala normalna, odnosno dovoljna proizvodnja stomačne kiseline i enzima za varenje.
Od koncentracije stomačne kiseline u sadržaju stomaka, kada se isprazni u duodenum, zavisiće i izlučivanje enzima pankreasa i zuči koji dalje vare hranu u crevima, uglavnom masti i ugljene hidrate. Ako nema dovoljno kiseline ili ako je ona neutralisana lekovima antacidima, bice smanjeno i izlucivanje žuči i pankreasnih sokova. Naravno to povlači za sobom dalje probleme s varenjem hrane u crevima, koja će da fermentira i truli umesto da se vari, a to će uzrokovati stvaranje gasova, nagrizanje sluzokože creva, pa se mogu javiti i problemi kao što su gasovi, nadimanje, zatvor, dijareja, iritabilini kolon. Da ne govorimo o tome da će apsorpcija vitamina i nutrienata biti poremećena, što za sobom povlači drugi niz zdravstvenih problema. Neki vitamini kao što su A, D , E, i K se rastvaraju u mastima i za njihovu apsorpciju važna je zuč koja vari masti. Ako nema dovoljne proizvodnje stomačne kiseline, ona će prouzrokovati nedovoljno pražnjenje žuci u creva i posledično neće se variti masti kako treba niti apsorbovati vitamini rastvorljivi u mastima. Nesvarene masti se mogu lepiti za krvne sudove i povećavati holesterol u krvi.
Kako popraviti ovu situaciju.
Uzimanje digestivnih enzima životinjskog porekla dosta pomaže , ali se mora voditi računa da osobe sa čirom i gastritisom ne uzimaju hlorovodonicnu kiselinu zbog nagrizanja. Žuč i pankreatični enzimi su bolje rešenje u tom slučaju.
Pravilno kombinovanje hrane doprinosi dosta rešavanju problema s varenjem.
U stomaku se pretežno vare proteini kao što su: meso, mlečni proizvodi, jaja. U stomaku se ne vare ugljeni hidrati tj: hleb, testenine, krompir. Oni se pretežno vare u crevima. S toga kada ova hrana dođe zajedno u stomak, ona se ne može svariti kako treba , zadržava se duže u stomaku, stomačna kiselina se ne proizvodi u količini u kojoj je potrebna, jer je stomak zbunjen prisustvom ugljenih hidrata.
Prosto objašnjeno: meso i krompir kao i meso i hleb ne idu zajedno. Meso se kombinuje sa povrcem i salatom jer se tako lakše pravilno vari i nece započeti kaskadnu reakciju problema s varenjem koje smo već objasnili na početku teksta. Treba voditi računa da obrok ne bude preobilan i da ne optereti želudac. Slatkiše nikako ne treba konzumirati uz obrok. Oni se jedu pre ili par sati posle obroka. Šecer i proteini grade smesu sličnu lepku koja se teško i dugo vari. Uz obrok ne piti tečnost , vodu, sokove, alkohol, pogotovo ne hladna pića koja deaktiviraju enzime za varenje a razređuju i onako smanjenu količinu stomačne kiseline. Vodu piti pola sata pre ili 2 sata nakon obroka.
Biljke kao sto su đumbir, nana, anis mogu ublažiti tegobe s varenjem.
Homeopatska terapija kod gastritisa, gorušice i drugih digestivnih tegoba bazira se na individualno odabranoj terapiji za svakog pacijenta, pri čemu se u obzir uzimaju ne samo fizički simptomi i tegobe vec i mentalna i emotivna komponenta i osobine pacijenta. Na osnovu sveobuhvatne slike pacijenta na svim ovim nivoima, bira se lek koji najviše odgovara konstituciji osobe.
Piše: Dr Snežana Tomić
Izvor: www.medicalcg.me