Gojaznost vec sada preti da bude jedan od glavnih zdravstvenih problema I uzrocnika mnogih hronicnih tegoba od dijabetesa, hipertenzije do karcinoma. Preti  da postane I broj jedan uzrocnik smrti . Da ne govorimo o socijalnom I ekonomskom faktoru gojazne populacije kao sto je to Severno Americka u kojoj je svaka treca osoba po statistikama s viskom kilograma.

Mnoge studije o dugovecnosti izbacuju rezultate koji ukazuju da je vitkost I smanjenje kalorija I njihovog unosa u organizam kljuc dugovecnosti, ali I boljeg zdravlja I vece vitalnosti, sto je jos vaznije od same duzine zivota. Kvalitet na prvom mestu.

Neke debeljuce ce se ovome narugati I podsmehnuti. Dzaba mi zivot kad ne mogu da uzivam u dobroj prasetini ispod saca. Umrecu debeo I mlad ali maker sretan.

Nekada se debljina povezivala sa obiljem,  zadovoljnim, dobrodusnim debeljkom koji se smeje I uziva u zivotu. Dok onaj suvonjavi ostaje siromasan, namrsten, nezadovoljan I dzangrizav. Taj imidz verovatno vodi korene iz siromastva. Debeo covek mora biti I imucan jer ima cime da kupi hranu kojom ce napuniti stomak. Za razliku od onog mrsavog siromaska. Tako su se prve savremene hronicne bolesti kao gojaznost, dijabetes 2 ,hipertenzija, srcane tegobe I pocele javljati medju bogatijom populacijom koja je pocela da konzumira vise belog brasna, belog secera I mlecnih proizvoda, hranom koju su mogli sebi priustiti samo imucniji. Dok su oni siromasniji svoju figuru odrzavali celim zitaricama I prostijom ali zdravijom hranom povrcem I vocem.

Sada je ta slika preokrenuta. Sada je imidz uspesnog coveka, imucan covek koji vodi  racuna o svom zdravlju , jede sirovu organsku hranu, trci u parku, ide na fitness, I svoje zdravlje I vitku figure duguje svom obrazovanju koje je skupo platio I svom novcu kojim moze da priusti kvalitetnu organski uzgajenu hranu tj povrce voce I meso. U modernom dobu onaj bogati debeljuca Iz proslosti pretvara se u neobrazovanog, siromasnog coveka koji unistava svoje zdravlje nezdravom, procesovanom hranom I praznim kalorijama kroz previse secera, testenina, belog brasna I premalo prave hrane tj sirovog povrca I voca. Sedi na svojoj sofi sa pivom u rukama I kesom cipsa I gleda TV sto mu dodje kao fitness.

Mnoge zablude su vezane za gojaznost . Jedna od njih kreirana je posle drugog svetskog rata kada su doktori I nutricionisti savetovali ljude da jedu manje masti I da ukljuce vise zitarica u svoju ishranu. Tako su mnogi presli sa takozvane nezdrave slanine I jaja za dorucak na kornflejks, cerealije I druge muslije pune secera, I to zalivali sokom od pomoranzde smatrajuci da cine sebi dobro. Za rucak testenine, da se izbegne nezdravo meso. Medjutim, populacija je pocela da se goji I da biva bolesna. Oni koji uzgajaju stoku znaju da ce se ona podgojiti ako se hrani kukuruzom I zitaricama.

Problem sa ishranom u kojoj obiluju testenine, hleb I secer jeste sto nas organizam ne sagoreva masti ako ima drugi izvor energije kao sto su ugljeni hidrati tj beli leba I testenina. Onda ce se metabolizam izmeniti I preci na talozenje masti a sagorevanje ugljenih hidrata. Tako da redukcija masti u ishrani nista ne pomaze ako I dalje jedete predominantno skrob, hleb, testeninu I slatkise. Ali ako predjete na ishranu gde konzumirate namirnice u svom prirodnom obliku a ne preradjene tj cello povrce I voce sa zdravim proteinima iz belog mesa I ribe npr I ukljucite zdrave esencijalne masti Omega 3, 6 I 9 kao sto su laneno, maslinovo, konopljino I riblje ulje, onda ce se vas metabolizam okrenuti na sagorevanje masti za energiju u nedostatku ugljenih hidrata.

Ugljeni hidrati kao glavni izvor hrane uzrokuju brzo oslobadjanje secera u krvi I pri tom opterecuju pankreas I lucenje insulina. To dovodi do nastanka secerne bolesti ili dijabetesa tip 2. Same celije postaju rezistentne na insulin kod preteranog konzumiranja secera I testenina I ne mogu uneti secer u sebe da bi ga sagorele I koristile za energiju. Onda se taj visak secera pretvara u masti koje se taloze oko stomaka.

Jos jedna od zabluda oko gojaznosti je da ce redukcija kalorija I vezbanje doprinuti da smrsate. Mnogi koji su ovo probali znaju da ne daje ocekivane rezultate.

Smanjenje unosa hrane I kalorija salje signal organizmu da je u nekakvom ratnom stanju ili nemastini I da mora da se zastiti  da ne propadne tako sto ce usporiti metabolizam da ne bi koristio svoje rezerve dok ne dodju bolja vremena. Tako vi ne jedete nista a kilogrami ostaju.

Mnogo vaznije od dijeta je sta od hrane unosite u organizam I kakvog je kvaliteta ta hrana. Mnogo vaznije je da u svoje telo unosite cele namirnice kao sto su voce I povrce po mogucstvu neprskano, meso uzgajeno domace I sto prirodnije, zdrava ulja kao sto su maslinovo, laneno.

Izbacite belo brasno I proizvode od njega iz ishrane, jedite hleb od celog zrna I testeninu od integralnih zitarica ali I to umereno. Slatkise svedite na minimum I koristite voce umesto secera. Secer je droga I stvara zavisnost. Da bi ste postigli isti efekat zadovoljstva koje vam pruzaju slatkisi potrebo je da stalno povecavate dozu I da konzumirate sve vise slatkisa sto vas vodi u zacarani krug zavisnosti iz koga mozete izaci samo ako izbacite iz svoje ishrane proste ugljene hidrate tj hleb, testenine I slatkise. Vremenom ce se organizam povratiti u normalu.

Fizicka aktivnost svakako pomaze da odrzite liniju ali samo ako je pracena zdravom ishranom.

Zavisnost o ugljenim hidratima I slatkisima je cesto emotivna. Ova hrana oslobadja serotonin I endorfine koji nas cine opustenim I kompenzacija su za stresan zivot I nedostatak prave ispunjenosti. Poenta je naci zamenu u zdravijim varijantama kao sto je neki hobi, kreativnost, sport, muzika, druzenje, setnja u prirodi I sl za sta mnogi nemaju volje ili vremena pa im je lakse da posegnu za kutijom keksa I smazu je dok gledaju neku reality seriju.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me