Homeopatija je sistem lečenja razvijen 1796 godine od strane Nemačkog doktora Samuela Hanemana. Ona se zasniva na zakonu sličnosti “Slično se sličnim leči” principu prvi put prepoznatom od strane Hipokrata, oca savremene medicine, još u 5 veku nove ere.

I u našem narodu postoji prepoznavanje ovog principa u izreci “Klin se klinom izbija”. Da objasnimo ovaj princip, poslužićemo se primerom homeopatskog leka, Alium Cepa, koji se pravi od crnog luka. Kada se secka crni luk osoba će obično razviti sekreciju iz nosa i očiju, crvenilo i nadraživanje sluzokože. Ovi simptomi su isti kao i simptomi kod kijavice i polenske alergije, te se zato homeopatski lek spravljen od crnog luka koristi uspešno kod prehlada i alergijskih kijavica.

Pošto luk može izazvati ove simptome kod zdrave osobe, on ih može i lečiti kod bolesne osobe. Verovatno najznačajniji princip homeopatije jeste da ona leči osobu a ne bolest. Tako će dve osobe sa istom dijagnozom dobiti različiti homeopatski tretman prilagođen celoj osobi, tj. njenom mentalnom, emotivnom i fizičkom aspektu.
Homeopatski postupak lečenja koncentriše se na traženje uzroka oboljenja. U homeopatiji simptomi se gledaju kao dragoceni putokazi u razumevanju bolesti, niačin na koji naše telo komunicira sa nama i javlja nam da nešto “škripi”. Adekvatno izabran homeopatski lek usloviće poboljšanje i izlečenje na svim nivoima, pa se tako osoba mora osećati bolje istovremeno i psihički i fizički.

Homeopatija prepoznaje postojanje “vitalne sile”, one intelligencije u nama, našeg unutarnjeg lekara i koristi lekove da stimuliše tu mudrost organizma da dovede do samoizlečenja.

Homeopatijom se tretira širok spektar akutnih i hroničnih oboljenja, ali se takođe može koristiti i u prevenciji i smanjenju genetske podložnosti bolestima. Naime, i zdrava osoba moze koristiti svoj adekvatno odabran, njoj prilagođen, homeopatski konstitucionalni lek radi snaženja konstitucije i sprečavanja pojave bolesti u budućnosti. To jednostavno znači da osoba ne mora da čeka na pojavu simptoma i bolesti da bi počela da obraća pažnju na svoje zdravlje.

Homeopatski lekovi su svi spravljeni od prirodnih supstanci, uglavnom biljnog i mineralnog porekla. Oni su netoksični i ne ostavljaju nus pojave. Da bi se to postiglo lekovi se u postupku spravljanja razblažuju do tačke da se originalana supstanca nalazi prisutna ili samo u tragovima, ili samo u svom energetskom, vibracionom stanju. Tim postupkom je izbegnuta toksičnost a pojačana lekovitost materije jer ona deluje na svom emergetsko-dinamičkom principu a ne na matrijalnom nivou.

Ko može koristiti homeopatiju i šta ona zapravo leči – jedno je od osnovnih pitanja. Pošto je princip homeopatije da leči osobu a ne bolest, svako može koristiti homeopatski način lečenja. Ona se bez bojazni može koristiti i u trudnoći kada je upotreba mnogih drugih preparata ograničena ili zabranjena. Njena primena u pedijatriji je poznata i deca uglavnom brže i bolje reaguju na homeopatski tretman. Kada dođete kod lekara homeopata na konsultaciju, da bi doneo odluku o tretmanu za vas, njemu će biti potrebne detaljne informacije o vama: tegobe zbog kojih dolazite, san, nivo energije, apetit i zeđ, omiljena hrana i godišnje doba, raspoloženje, brige, narav i karakter, strahovi, detinjstvo, porodična istorija, emotivni život i mongo drugih podataka koji na izgled nemaju ništa zajedničko s tegobama zbog kojih ste došli. Ali svi ovi, na izgled nepovezani podaci, sačinjavaju celovitu sliku o pacijentu i pomažu u odabiru adekvatnog homeopatskog tretmana. S toga se homeopatija naziva holističkom medicinom ( od engleske reči “whole” – celina, celo ).

Homeopatija je trenutno drugi najzastupljeniji sistem medicine u svetu, u širokoj je upotrebi u Indiji gde je koriste milioni ljudi, kako u homeopatskim bolnicama tako i kao sastavni deo kućne apoteke, u Severnoj Južnoj Americi gde se homeopatski lekovi kupuju i u supermarketima, a po nekim statistikama u Evropi svaki četvrti lekar koristi i prepisuje homeopatske preparate u svojoj praksi.

U Crnoj Gori u procesu je izrada nacrta zakona o alternativnoj medicini koji će obuhvatiti i regulisanje homeopatije kao profesije. Ovim će se sigurno otvoriti vrata bržem razvoju homeopatije, čime ce se građanima Crne Gore omogućiti veći izbor modaliteta lečenja kao što je to slučaj u ostalim zemljama Evrope.

Primer iz homeopatske prakse

David je šestogodišnji dečak kojeg roditelji dovode zbog astme s kojom se bori već nekoliko godina. David ima česte napade gušenja zbog kojih mora da koristi “pumpicu”. Nos mu je stalno zapušen i to otežava spavanje, jer mora da diše na usta. Sve počinje kao obična prehlada s kašljem koji se završi astmatičnim napadom. Zbog toga je “stalno” na antibioticima.

On je vedar, inteligentan dečak, radoznao i vrlo mirno i poslusno sedi u stolici dok razgovaramo. Ima Iskru u očima a roditelji dodaju da ima poteškoća da se skoncentriše na školske zadatke i da ga ne drži mesto. Znoji se dok spava po glavi i zimogrožljiv je. Nakon uzimanja homeopatske anamneze, prepisan je homeopatski lek FOSFOR koji najbolje odgovara celokupnoj slici na mentalnom i fizičkom nivou. Preporučena je i korekcija u ishrani.

Nakon dve nedelje na tretmanu, roditelji kažu da je Davidu nos znatno manje zapusen i da zato bolje spava. Imao je napad gušenja na samom početku tretmana. Sada, nakon 3 meseca tretmana primetna su i druga poboljšanja. David od tada nije imao napade gušenja, a ako se i pojave simptomi prehlade i kašalj, koji je izazivao zebnju kod roditelja jer se uvek završavao napadom, sada simptomi kraće traju i spontano se povlače već sledećeg dana.

Iako je period od početka septembra uglavnom bio vreme kad su tegobe bile najizraženije, David nije imao prehlade, napade gušenja i nije koristio antibiotike niti pumpicu. Nos mu je potpuno otpušen, mirno spava i ne znoji se po glavi. Roditelji su primetili i promene u raspoloženju i boljem fokusiranju na školske zadatke, kao i smanjenje hiperaktivnosti.

Generalno, poboljšanje se vidi na svim nivoima, što se i očekuje kod adekvatno odabrane homeopatske terapije.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me