Stanje povećane nervoze i anksioznost, normalne su pojave kod životnih situacija kao što su ispit, javni nastup, intervju za posao, prvi dan u novoj školi, važan poslovni ili ljubavni sastanak i sl., ali ako stanje straha i nervoze onemogućava osobu u njenim svakodnevnim aktivnostima i normalnom funkcionisanju, onda se može govoriti o anksioznom poremećaju.

On se razlikuje u svojoj manifestaciji od osobe do osobe pa će tako jedna osoba imati iznenadne napade panike na javnom mestu ili na otvorenom prostoru, kod druge se može javiti strah od susreta sa nepoznatim ljudima i situacijama, dok kod treće može biti izraženo kroz stalan osecaj straha da će se nesto loše dogoditi. Kod svih je zajedničko stanje straha i zabrinutost u situacijama koje za većinu drugih ljudi ne bi predstavljale problem.

Koji su to znaci i simptomi koji ukazuju na ovaj poremećaj?

Simptome mozemo podeliti na emotivne i fizičke.

Najčesći emotivni simptomi anksioznosti su:

1. Konstantno stanje straha i zabrinutosti
2. Iritabilnost i nervoza
3. Uznemirenost
4. Napetost.
5. Isčekivanje najgoreg
6. Strahovi od smrti, gubitka kontrole, gubitka razuma, javnih mesta, “šta ce drugi reći”.

Fizički simptomi:

1. Lupanje srca
2. Nedostatak vazduha, gušenje
3. Znojenje
4. Slabost fizička
5. Nestabilnost, nesvestica
6. Nesanica
7. Umor i slaba koncentracija

Osobama koje pate od anksioznosti, često se čini da su jedini na svetu sa ovim problemom i da drugi oko njih žive normalnim životom. Ovo osećanje izolovanosti još je više unesrećuje .

Mi smo skloni da budemo otvoreniji s drugima kada su u pitanju naše fizičke tegobe, koje ćemo nekad podeliti i sa strancima, ali kada su u pitanju naše mentalne tegobe skloni smo da ih krijemo i internalizujemo da nas ne bi proglasili slabim, nenormalnim ili nekompetentnim.
Uzroci anksioznog poremecaja mogu nastati kada je osoba izložena situacijama traume, straha, neizvesnosti, nesigurnosti, i drugim životnim problemima i nedaćama. Često uzrok anksioznosti vuče korene iz detinjstva, odnosa sa roditeljima i situacije u roditeljskom domu.

Homeopatija je svakako jedna od metoda izbora u tretiranju anksioznog poremećaja. Ova metoda se zasniva na lečenju celokupne osobe i tretira osobu a ne bolest. Šta to zapravo znači?

To znači da se homeopatski lek neće dati na osnovu dijagnoze, kao što je slučaj u konvencionalnoj medicini na primer, gde će biti prepisani anksiolitici svakom kome se utvrdi ova dijagnoza, već se lek prepisuje i bira individualno prema sveobuhvatnoj slici simptoma na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou. Tako će, u najvećem broju slučajeva jedan isti poremećaj – u ovom slučaju anksioznost, biti tretirana različitim homeopatskim lekovima kod različitih osoba.

Razlog leži u tome što homeopatska medicina prepoznaje prisustvo “Vitalne Sile”, naše unutarnje energije koja nas čini ne samo živim, već i jedinstvenim ( kao što ni jedan DNK nije isti ili otisak prsta ) . Poremećaj u balansu Vitalne Sile dovodi do bolesti koja se manifestuje pojavom simptoma u različitim delovima tela, psihe i emocija. Ovi simptomi se u homeopatskoj medicini, ne gledaju kao nepovezane tegobe ili odvojene bolesti, vec kao različite manifestacije jednog centralnog poremećaja Vitalne Sile.

Skup ovih simptoma sačinjava sliku poremećaja na osnovu koje se bira JEDAN homeopatski lek. ili SIMILIMUM ( od latinske reci “slično” ), koji najviše odgovara pacijentu. Proces izbora individualno odabranog leka započinje razgovorom s pacijentom i prikupljanju podataka kao što su, tegobe zbog kojih dolazi, detinjstvo pacijenta, odnos s roditeljima, traume, strahovi, karakter i narav, emotivni život, izvor svakodnevnog stresa, posao i karijera, san, snovi, “fizičke tegobe od glave do pete”, omiljena hrana i godišnje doba, …svaki podatak, ma kako irelevantno delovao, igra važnu ulogu u dobijanju potpune, specifične slike o pacijentu.

Nakon ovako iscrpne anamneze, koja traje od sat do dva, pristupa se traženju leka koji u svojoj slici sadrži iste podatke kao i one dobijene od starne pacijenta.

Adekvatno odabran lek će dovesti pacijenta u stanje ravnoteže njegove Vitalne Sile, što onda mora rezultirati sveobuhvatnim poboljšanjem. Tako se osoba mora osećati bolje na svim nivoima; fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom. Otklanjaju se fizičke tegobe, strahovi i anksioznost, osoba vidi svet u mnogo pozitivnijem svetlu, postaje stabilnija psihički, suočava se lakše sa svojom svakodnevnicom i obavezama.

Pošto je “Vitalna Sila” dinamički, energetski princip, ona ima i svoju duhovnu komponentu, te vraćanje u balans na ovom nivou doprinosi da osoba ima viši osećaj pripadnosti i povezanosti sa svojom okolinom.

Pacijent će neretko reći da mu se srce “otvorilo” i da oseca veći mir u duši.

Treba naglasiti da su homeopatski lekovi prirodnog, uglavnom mineralnog i biljnog porekla, veoma su razblaženi do tačke da postaju energetski lekovi, te ne ostavljaju neželjene nus pojave, zavisnost i toksičnost u organizmu, jer i ne deluju na fizičkom i biohemijskom već energetskom nivou.

Piše: Dr. Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me