Digestivni trakt kod odojčadi spreman je od rođenja da procesuje belančevine ( proteine) i masti. Njihov stomak proizvodi hlorovodoničnu kiselinu, pepsin a pankreas tripsin, enzime za varenje proteina, kao i enzime za varenje masti. Sudeći po ovome, priroda je naumila i pripremila odojče da živi uglavnom na proteinima i mastima  što je i osnovna kompozicija majčinog mleka.

Bebe ne proizvode enzime za varenje ugljenih hidrata na rođenju i nisu sposobne da ih svare još neko vreme. Pankreas ne proizvodi amilazu, enzim za razlaganje ugljenih hidrata, u dovoljnoj količini sve dok ne izađu svi zubići kod deteta što se dešava uglavnom između 2 i 3 godine života. Zbog toga hrana koja sadrži ugljene hidrate kao što su žitarice, krekeri, cerealije, hleb,  griz i druga skrobna hrana nisu najbolje namirnice za odojče.

Interesantno je da majke u primitivnim plemenskim zajednicama često doje svoju bebu i do 3 god života, a prva čvrsta hrana je obično meso organa ili dzigerica, koju beba lakše vari jer proizvodi enzime za varenje proteina.

Dojenjem do druge godine života se takođe izbegava konzumiranje kravljeg mleka koje je idealno za tele ali ne i za bebe.

Majčino mleko je po svom sastavu znatno drugačije nego kravlje. Ono je bogatije esencijalnim masnim kiselinama važnim za razvoj mozga i nervnog sistema. Kod bebe je glava najkrupniji deo tela, dete ne stane kao tele odmah na noge, već mu za to treba godinu dana. Za tele je važno da izgradi mišićnu masu i da odmah stane na noge po rođenju, što samo po sebi sugeriše na razlike u kompoziciji mleka i odnosu proteina-belančevina.

Kolicina laktoze ( mlečni secer) u majčinom mleku je veća nego u bilo koje druge vrste. Ona je potrebna radi bržeg razvoja mozga koji je i najrazvijeniji kod ljudske vrste. Veća koncentracija proteina i minerala u kravljem mleku s druge strane, je potrebna za razvoj veće telesne mase kod teleta. I sama laktoza se razlikuje kod majčinog mleka i u kvalitetu i kvantitetu.

BETA laktoza u majčinom mleku proizvodi probiotik bakterije ( acidofilus ) veoma važne za održavanje imuniteta i varenja kod bebe. ALFA- laktoza kod kravljeg mleka nema tu sposobnost te je dete koje konzumira samo kravlje mleko lišeno ovog značajnog faktora zaštite.

Laktoza se u crevima razlaže u galaktozu koja učestvuje u izgradnji mijelinskog omotača koji obavija nerve. Laktoza je jedini izvor galaktoze, zato ishrana odojčeta drugim šecerom ( dekstroza, maltoza, med, kukuruzni slad, molasa ) može odložiti ili ugroziti mijelinizaciju nerava i razvoj nervnog sistema.

Majčino mleko sadrži uglavnom Whey ( surutka )  protein važan za razvoj nervnog sistema, dok kravlje mleko sadrzi 85% Kazein, protein za telesnu masu, a samo 15% surutku.

Beba može iz kravljeg mleka da iskoristi proteine samo delimično , oko 50%. Ta preostala neapsorbovana polovina proteina opterećuje varenje i izaziva gasove, nadimanja, grčeve kod beba. Da bi dobile dovoljno proteina deca hranjena kravljim mlekom moraju s toga da konzumiraju više mleka što dovodi ne samo do opterećenja organa za varenje i bubrega nego doprinosi i kasnijoj gojaznosti kod dece hranjene kravljim mlekom.

Da bi se unelo dovoljno amino koseline Cisteina iz kravljeg mleka mora se uneti 3-4 puta više proteina nego iz majčinog mleka.

Količina esencijalnih masti je veća kod majčinog mleka. Ono sadrži Dihomogama-linoleic kiselinu DGLA koje nema u kravljem mleku. DGLA doprinosi proizvodnji prostaglandina značajnih za razvoj imunog sistema, bubrega, regulisanja pritiska i koagulacije krvi.

Majčino mleko sadrži i enzime za razlaganje masti koji nedostaju u pasterizovanom mleku i koje proces pasterizacije kravljeg mleka uništava ( visoka temperatura i pritisak pri pasterizaciji) .

Majčino mleko ima 10 puta vise vitamina E i duplo više vitamina A . Kravlje mleko ima sedam puta više fosfora i natrijuma nego majčino.

Majčino mleko štiti dete od infekcija preko imunoglobulina, laktoferina, leukocita…

Nepravilna i neadekvatna ishrana odojčeta dovodi do zaostajanja u razvoju , rastu i slabijem imunitetu. Kravlje mleko kao i žitarice date prerano, mogu opteretiti organizam toksinima nesvarene hrane kao i viškom nekih od nutrienta. Ovi pak doprinose razvoju alergija kod dece. Dve najčešće namirnice kojima se bebe hrane pre nego li je njihov sistem spreman da ih procesuje su žitarice ( posebno pšenicni proizvodi ) i kravlje mleko. Alergija na pšenično brašno i kravlje mleko je najčešći vid alergija kod odraslih.

Ono čime hranimo našu decu stvara teren za razvoj mnogih bolesti u odrasloj dobi i  moze ih afektirati za života.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me