I sama pomena reči holesterol kod većine ljudi izaziva asocijaciju na nešto što je loše po ljudsko zdravlje.

Medjutim, holesterol je supstanca veoma važna u našem organizmu što svedoči i podatak da ga skoro svaka ćelija našeg tela proizvodi. Od njega se proizvodi Vitamin D, hormoni, žuč,  većina mozga i nervnog sistema. Bez njega, nemoguć je rast i razvoj, varenje hrane. On je veoma važan antioksidant koji pomaže hvatanju slobodnih radikala, molekula koji bombarduju nase ćelije i uzrokuju prevremeno starenje, bolest, rak. Holesterol je je jedan od prirodnih mehanizama odbrane od ovog neprijatelja.

U proseku odrastao čovek unese oko 500mg holesterola dnevno u svojoj ishrani. Organizam će sintetisati još oko 2000mg dnevno. Ako unosite manje holesterola, organizam će stvoriti više, a ako unosite više kroz ishranu, organizam će ga praviti manje.

Potpuno eliminisanje holesterola iz ishrane neće smanjiti njegovu koncentraciju u krvi. Postavlja se pitanje: ako dijeta ne utice na nivo holesterola u krvi, šta onda utiče na njegovo smanjenje.

Postoje dva tipa holesterola, jedan dobar a drugi loš. Onaj dobar ( HDL ) vezuje se za lipoproteine visoke gustine, a onaj los ( LDL ) za lipoproteine niske gustine i izbacuje se putem zuci, zašta je potreban i Vitamin C u dovoljnoj količini.

Studija rađena pre dvadesetak godina podelila je srednjovečne muškarce u dve grupe. Jedna grupa hranila se namirnicama bogatim holesterolom dok je druga grupa bila na ishrani siromašnoj mastima i holesterolom. Obe grupe su dalje bile podeljene u dva tabora- jedan koji je vežbao ( trcanje oko 1,5km dnevno ) i drugi koji se nije bavio fizičkom aktivnoscu.

Na kraju studje, obe grupe koje su se bavile fizičkom aktivnošću imale su značajno smanjenje holesterola u krvi, ( dakle i ona grupa koja se hranila holesterolom ) dok je kod obe grupe koje nisu vežbale holesterol je i dalje bio visok ( čak i kod one grupe koja je bila na dijeti ).

Zakljucak je očigledan, holesterol u ishrani i dijete sa smanjenim unosom holesterola, nece mnogo afektirati njegov nivo u krvi, ali će zato čak i umerena fizička aktivnost usloviti njegovo obaranje.

Šta više, fizička aktivnost će povecati dobar ( HDL ) holesterol, a smanjiti koncentraciju lošeg ( LDL ) .

Visok nivo holesterola u krvi uglavnom nastaje usled tri faktora:

1. Organizam ga proizvodi u velikoj količini

2. Suvišan unos kroz hranu

3. Nedovoljna eliminacija iz organizma

Najveći problem kao što studija pokazuje nije toliko unos kroz ishranu, koliko je problem u njegovoj sintezi i eliminaciji.

Naravno, terba biti umeren u konzumiranju hrane bogate holesterolom i mastima i zameniti ih esencijalnim mastima kao sto su Omega 3 masne kiseline koje nalazimo u ribi, npr. Treba izbaciti trans masne kiseline, kao što je margarin ( sintetska mast za koju čovek ne poseduje enzime za razlaganje), a konzumirati Omega 3 (  sardine, skuša, tunj, losos, orasi,  laneno ulje) , Omega 6 (  puter, suncokretovo ulje, kukuruz ) i Omega 9 ( maslinovo ulje, avokado, lešnik, kikiriki, badem  ) esencijalne masne kiseline, koje su veoma važne za mnoge funkcije u organizmu uključujuci pravilan rad nervnog i imunog sistema, prevenciju srčanih i koronarnih bolesti.

Iako su jaja na listi za izbegavanje kod mnogih koji imaju povećan holesterol, jaja su hrana koja ne podiže holesterol u krvi ako su spremljena na pravi način. Naime, ako je u procesu pripreme jaja membrana žumanceta prekinuta ( kao kod kajgane ili omleta ) ono brzo oksidira u loš holesterol. Naprotiv, ako se jaje kuva, rovito, ili tvrdo kuvano ili “na oko”, zumance ce ostati celo i nece oksidirati. Holesterol u žumancetu je u svom prirodnom obliku “dobrog holesterola”, sto je i logično s obzirom da ce se is njega izroditi novi život, tj. pile.

Zato ne lišavajte sebe ove namirnice koja je odličan izvor proteina i sadrži mnoge nutriente koje podržavaju život. Jedno jaje sadrži oko 250mg holesterola i pomaže organizmu da ga sam sintetiše manje jer ga dobija ishranom.

Kad je reč o eliminaciji lošeg oksidranog holesterola, ishrana siromašna biljnim vlaknima i celulozom usporiće njegovo izbacivanje. Nasuprot tome ishrana bogata vlaknima kontroliše holesterol. Toksična forma holesterola izbacuje se u creva uz pomoc žuči i vitamina C. Vlakna će vezati za sebe nešto od tog holesterola i izbaciti ga iz tela, a vitamin C će ga učiniti da bude rastvorljiviji i lakši za eliminisanje.

Zobene ili ovsene pahuljice , integralne žitarice , a naročito sirovo voće i povrće, sadrže u sebi vlakna koja vezuju ne samo holesterol već i druge toksine i eliminišu ih iz creva i tako smanjuju i incidencu od raka debelog creva. Naravno, za ovaj proces potrebna je i voda u dovoljnoj količini, te je hidriranje organizma veoma važno za pročišćavanje. Pektin iz jabuke je odličan eliminator toksina i holesterola iz creva.

Slatkiši i šećer doprinose značajno podizanju holesterola i  triglicerida u krvi. Šecer se pretvara u trigliceride i pravi loš holesterol, takođe podiže nivo insulina koji, kada ga ima previše u krvotoku, podiže nivo triglicerida a odnos holesterola se pogoršava u korist lošeg LDL .

Stres je jedan od ključnih faktora povećane proizvodnje holesterola u organizmu  i organizam ga proizvodi da bi ublažio posledice stresa ( nervni sistem se sastoji mahom od masti i holesterola kao i hormoni ).

Tehnike za ublažavanje stresa, kao što su meditacija, šetnja u prirodi, joga i fizička aktivnost pomoći će i u redukciji povećanog stvaranja holestereola u organizmu.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me