O Vitaminu K u poslednje vreme izlazi sve više naučnih studija koje potvrđuju njegov značaj u prevenciji i održavanju zdravlja. Ovaj vitamin je nekako najmanje popularan u poređenju s drugim vitaminima iz njegove grupe, tj vitaminima rastvorljivim u mastima: A, D , E i K . Međutim nova saznanja o vit K ukazuju da je on neopravdano zapostavljen I da je njegov značaj u organizmu mnogo veći nego sto se to ranije smatralo.

Postoje 2 vrste vit K: K1 I K2.

Vitamin K1 se nalazi u zelenom lisnatom povrću i važan je za koagulaciju krvi i regulisanje faktora koagulacije u organizmu iz hrane ide direktno u jetru. Zbog toga se bebama po rođenju daje Vit K inekcija da bi se sprečilo ozbiljno krvarenje unutrasnjih organa. Važan je i za sprečavanje kalcifikacije na krvnim sudovima i za sintezu kostiju.

Vitamin K2 se nalazi u crevnoj flori i sintetišu ga crevne bakterije ali se odatle ne može transportovati u krv, te s toga zavisimo od hrane koja ga sadrži da nam obezbedi adekvatan unos. Nalazi se u fermentisanoj hrani kao što je: sir, kefir, jogurt, puter, miso i nato: japanske namirnice, kiselom kupusu i ostalom fermentisanom povrću , tipa turšije. U pilećoj i junećoj jetri, ćurecem i jagnjećem mesu.
K2 se ne nalazi u jetri kao K1 već u drugim tkivima kao što su kosti i krvni sudovi.

K2 ima mnogo veći značaj u prevenciji gubitka koštanog tkiva jer omogućava sintezu nove kosti i ugradnju elemenata potrebnih za njenu jačinu. Mnoge studije ukazuju na njegov značaj kod osteoporoze. Poznato je da žene u Japanu praktično ne znaju za osteoporozu u poredjenju sa ženama sa zapada. One konzumiraju mnogo više algi, zelenog sirovog povrća i naročito fermentisane sojine proizvode kao što je miso, zatim nato, sve namirnice koje su bogate biološki iskoristljivim vitaminom K.

K2 ima značajnu ulogu u prevenciji stvaranja plakova na arterijama, te tako smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zbog čuvanja krvnih sudova u mozgu sve više se pominje kao faktor prevencije od Alchajmera I Parkonsonove bolesti jer doprinosi i pojačanoj cirkulaciji i mikrocirkulaciji u mozgu, a time i njegovoj zaštiti od oksidacije i ishemije.

Studije rađene od strane Mejo klinike i National Cancer Institute ukazuju na njegovu ulogu u prevenciji karcinoma i limfoma, zaključujući da adekvatan unos vit K2 smanjuje rizik od karcinoma i smrtnost od kancera za trideset procenata.

Kada se govori o osteopeniji i osteoporozi, odnosno slabljenju jačine kostiju i njenoj razgradnji, uglavnom se favorizuje Kalcijum i njegovo saplementiranje. Tačno je da je kalcijum potreban za jake kosti ali ako se unosi u organizam u većim količinama, može doći do kalcifikacije krvnih sudova tj. taloženja kalcijumovih plakova na unutrašnjost krvnih sudova što dovodi do njihovog začepljavanja i gubitka elastičnosti. Takođe kalcijum može stvarati pesak i kamenčice u zuči i bubrezima, npr. to se dešava u organizmu ako se s kalcijumom ne unosi i dovoljno Magnezijma i vit K koji drže kalcijum u rastvorenom oblku i ne dozvoljavaju ove procese. S toga je važno unositi ove vitamine i minerale u balansiranom odnosu. Koliko i kako, koju vrstu suplemenata česta su pitanja. U načelu, najbolje je konzumirati namirnice koje sadrže ove nutriente, a priroda je udesila da naš organizam uzme iz hrane onoliko koliko mu je to potrebno. U prirodi ovi vitamini i mineraline ne dolaze pjedinačno kao u tabletama i kapsulama , već se nalaze zajedno, funkcionišu u sprezi medjusobnoj, pojačavaju svoja dejstva međusobno, u biološki iskoristljivom obliku, za naš organizam lako iskoristljivom, za razliku od sintetičkih izolovanih vitamina i minerala kojima je iskoristljivost mala, a plus postoji i potencijalna opasnost od predoziranja Ili pak nedovoljnog unošenja.

Najbolje je ostaviti majki prirodi koja je već sve to harmonično udesila u namirnicama da ponudi našem organizmu ono što mu treba.
I ne zaboravite da začinite svoj kiseli kupus maslinovim uljem, jer je vit K rastvorljiv u mastima i apsorbovaće se bolje u organizam na taj način. Eto , još jednog razloga zašto naš narod salatu od kiselog kupusa začini uljem, ne samo da ga a učini ukusnijim već i zdravijim.

Piše: Dr Snežana Tomić

Izvor: www.medicalcg.me